Меню
16+

Сетевое издание «По новому пути»

30.08.2019 18:09 Пятница
Категория:
Если Вы заметили ошибку в тексте, выделите необходимый фрагмент и нажмите Ctrl Enter. Заранее благодарны!
Выпуск 34 от 30.08.2019 г.

А. Прохановла ва Дагъиста бекI В. Васильевла ихтилат

А. Прохановла ва Дагъиста бекI В. Васильевла ихтилат

А. Проханов: Владимир Абдуалиевич, лебил Россия, ну, набчил ца пикрила адамти ва къаршикарти Дагъистайзибси ХIела хIянчиличи халаси пикриличил ва тамашадешличил хIердикIулра. Нушани гIяхIил балулра ХIела хIянчила дахъдеш. Наб гьанбиркули кьяйда, чебиуливанра, ХIуни буцибси гьуни багьесли саби. Багьес дигахъаси, гьанналауб се барес бажардиикирил, ХIуни ишабси ХIела бузерилис секьяйда кьимат лугулри, ХIела хIянчила сабухъчебдеш сегъунав?

В. Васильев: Александр Андреевич, нура халаси пикриличил хIела творчестволичи хIерикIусира, иштяхIличил бурис, барх бузутачил нуни бируси хIянчиличила: мурадлуми сегъунтил, кьас сегъунал.

Ца замана Тверьла областьлизивад Пачалихъла Думализи депутатли викIибсири, илаб къуллукъра гиб. Барх бузутачил гIяхIти юлдашдеш лерри, хIянчира гIяхIилри. ХIера, Россияла Президент Владимир Владимирович Путинни ну сунечи живарира ва викIар: «ХIу Дагъистайзи вархьес дигулра». Набчи бихьибси игьдибар дебали халасири, лебгIебал жавабласири. Гьар бархIи ишар набчи чедуркъубти имтихIян дебали жапати сари. Илбагьандан се барес бажардиикирал бурес гьачамлис аварахIейрус. Ну къайгъилизивра нушала Президентли дурибти насихIятуни хIясибли ва илала хъарбаркь хIясибли узес. ХIянчилизир илини пайдаладирути тяхIурти нунира пайдаладирес аваравирулра. Президент обществоличил мурталра варх сай, заман-замана дугьаилзули, пачалихъла гьаларти мурадлуми ва масъулти иргъахъули гъайулхъули сай. Ишдуслизив вегI-гьалав Дагъиста халкьличи дугьаизес нура аваравиубра. Дила дугьабизличи кIел сягIят бахъал адамти — урчIемдаршличи гъамли адам лехIахъиб. Ил замана нуни чебиулри адамтани секьяйдали хIисаббирулил дила хIянчи, вирхулра нуни гьалабихьибси мурад сархибсили бетаур, бахъалгъунти адамтани дакьиб нуни дурути.

Наб гьалабти Дагъиста руководительтанира лергIерал халати мурадлуми ирзутири. Дагъистай дахъал секIал дяхIяур, камси заманала гIергъи нушаб хъумхIертесили ва анцIкъиласи анцIбукьли бетаурси Дагъиста Ботлихла районнизирти мер-мусаличи къачакъуни чебухъниличирад 20 дус дикни дурабуркIехIе. Адамтани илар чедаибти къиян-жапа, адамтала гIямру къябаъни дахъхIилис хъумхIертули кавлан. Даршудеш кабизахъес багьандан кьимат хIебаахъесцад багьа гIягIнибикиб. Ну иша вакIибси замана Дагъистайзиб паргъатдеш сабри. Ил секIал дебали мягIничебсира саби. Наб гьалаб бузули буибтани чули барес вируси бариб. Дила пикрили, дарибти дахъалри.

ИшбархIи даршути гIямрулизир дарес гIягIнитира камли ахIен. Мисаллис буралли, Дагъистайзиб ЕГЭ-ла имтихIян лугниличила дахъал гъай лертири. Выпускникунани ахъти баллани кайсули биалра, илди чузирти багьудлумачи цугдиркули ахIенри. Ил масъала нушани хIерудилиу касира. Ну ишавси замана Рособрнадзорла бекI Сергей Сергеевич Кравцов нушачи авна вакIиб. Нушани илала заместительтачил, нушала районтала руководительтачил барх ил мягIничебси масъала — ЕГЭ хIербарира. ГIячихъли кьяйда, адамла, халкьлара булан челябкьла белгибируси секIал багьуди саби. ХIязлис ахIен Россияла Президентли дунъяла 10 пачалихъла лугIилизи керхесицад школала багьуди биахъес мурад тIашбатурси. ЦIакьбарили бурис, республикализибси багьудила аги-кьяйдаличи хIеруди набчибад бехIбихьибси ахIен, ил 2013-ибил дусличибадал кабизахъурсири. Ил шайчирти гIяхIцад масъулти арзилри, набра дарести ва хъаряхъести лер.

Гьанна имтихIянти дурадуркIниличи цIакьси хIеруди леб. Дусличи-дус багьудила шайчирти сархибдешуни гIяхIдикIули сари. Информатикала ва дурусти гIилмуртала шайчирти олимпиадабачир нушала дурхIнани сархути чедибдешуначи пахру бирулра. Гьалар илди агартири. Бурасли, багьудила министрла кьимат хIясибли, нушала республикализиб урусла предметунала шайчибси хIянчи цархIиллабичиб къулайли саби. Москвала Красная площадьличиб бетаурси лебилроссияла конкурсличир Буйнакъсклизирадси рурси чедирикиб, дунъяла кондитертала конкурсличирра Дагъистайзирадси чедирикибсири. Дагъиста спортсментала сархибдешуначила хабар гьар чиналра тIинтIбиубси саби. Нушани пахрубарести сархибдешуни камли ахIен.

Дахъал дусмазиб арзес хIебиубси масъала сабри дяхIцIилабси экономика, коррупция. Ил масъала арзес хIебиънилис сабаб сабри царугагардеш, наб гьалаб бузули буибтас балкабикибдеш биахъес чебуркъулри. Нуни иргъули кьяйда, законти дузахъниличи хIеруди бирес гIягIнити адамти баркьудилизиб ца адамли набзи бурибси кьяйдали сабри: «ХIу вархьлири: закон закон саби. ГIямру биалли гIямру сари».

Президентли ну иша урхьухIели гьала мурад тIашбатур, лебгIебал халаси коррупцияличил биэсра асухIебируси. Илгъуна мурад тIашбатурли саби цехIнабли улкала гьалара. Нуни арзес гIягIниси мурад саби нушала республика экономикалашал гьалартала лугIилизи дураъни.

Ну дахъал дусмазив духIнарти къуллукъунала органтазив узусири, экономикалашалти такьсирчидешличи къаршиси хIянчи сабри набчи хъарси, илди масъулти далусири. Евгений Максимович Примаков левхIели наб кьадарбиуб держ дурайънила ва дирцнила шайчибси хIянчилизиб низам кабизахъес. Илаб халаси опыт касира. Илала гIергъира урехихIебиахънила Советла аппаратлизив узни, Думализибси политический хIянчи дебали манпагIятлати урдухъун. Гьанна наб илди кумекли дирули сари.

Республикализи дашути бюджетла арц гIягIниси тяхIярли харждирули хIейъни гIячихъси секIал сабри. ИтхIели цIакьла органтани балусири халати хIякимтала аги-кьяйда пайдаладирули, экономикалализир лерти далагардешуначила, арц дилгIниличила. ХIера, гьанна халати къуллукъуначибти 40-йчибра имцIали адам уголовный тяхIярли жавабличи битIакIили саби.

Халаси-декIар замана архIябякьи наб бекIлибиуб-сили бетаурси результат сархилра: арбякьунси дусла итогуни хIясибли 10 миллиард къурруш мяхIкамдарилра.

Узес вехIихьибхIелил халати къуллукъуначибти адамтачил дила кьабулагардеш акIуб. Закойчи далхIейкибти аварализи ахъибти адамти жавабличи битIакIиб, цацабехIтачирад нуша декIардикира. Мисаллис буралли, налогунала шайчибси къуллукъла руководительличил цадехI гъай даргес хIейубра. Дахъал хIянчи дарибси, «Гъабзадешла» орденничил шабагъатлаварибси адам сайри. Амма ил викIусири, лерилра налогуни дурчес имканбикIуси ахIен или. Жал акIуб, ил хIянчи гIяхIил балутази хьарбаибхIели аргъира, гьамадли хIебиалра, налогуни дурчнила хIянчи бархьси тяхIярли тIашбатес диубра. Федеральный налогунала къуллукъла руководитель Михаил Мишустинни ну гIеввуцира. ИшбархIи бурес вирус: нушани абякьунси дуслизир чеимцIали налогунала 5 миллиард къуруш дучира.

Нушала налогунала къуллукъличиб гьанна ил хIянчи дебали гIяхIил балути адамти бузули саби. ХIисаббарибхIели, Ставропольелизиричир Дагъистайзир вачарла операцияби имцIали сари. Амма, илдани нушаничир налогуни верхIнали имцIали дурчули сари. ХIебиалли, нушачиб хIянчи вайтIа саби. Аги балбикахъес аварадиублира.

Налогунала къуллукъла руководительла докладлизибад чебианбиуб ил масъала ирзнила шайчибси аги гIяхIбиахъес имкан лебни. ДигIянали дузахъути арц дакIударили, илди мягIничерти халкьла яшавлати масъултазир дузахъес гIягIнибиркур.

Ишав ну узуси заманализиб 28 министерствобала ва ведомствобала вакилти бакIиб, гьарилти чула программабачил башутири. Илди программаби дузахъулира сари.

Ил ца.

КIиэсил — хIянчилабад дураибтала мерла цархIилти специалистуни кабатес бажардидикира. Гьаларла замунтазиб Дагъистайзир чузирти багьудлуми пайдаладарес хIебиубли, цархIилти регионтази арбякьунти адамти кес аварадиубра. ЦацабехI специалистуни кибра-кира. Масала, ХIяжимурадов Ширухан Умаханович транспортла министрли ветаурхIели, итхIяйзив гумурби дирниличивад вехIихьиб. Гьалабла компания чедибикиб, амма дарес гIягIнити хIянчила багьа 500 миллион къурушла камлири. ХIебиалли, ца гуми бирнилизир 500 миллион къуруш мяхIкамдарира. Илди арц коррупциялизи ардукьястири. Гьанна биалли гьундури дирнилис, цархIилти хIянчилис харждирар.

Амма дила хIянчи гьунчихIейкесра асубири Президентли, Президентла Администрацияли, Правительстволи, Пачалихъла Думала лебил фракциябани гIеввурцуси хIейасри. Нуни мурталра чебиулра ну гIеввурцули виъни, ил лугIилизиб кьакьурбазибти адамтанира.

Гьай-гьайра, ил гьунчир нушаб къаршидешунира гьаладилзулри. Или биубхIели чебуркъуб хIукуматла бегIлара чебяхIси хIянчилизиб умудеш барес, бегIгьалаб республикала даражаличиб. Районтала бургачи къячхIейкунра, сенахIенну балулри лерил секIал дарх дарес къиянбулхъни. Амма, илдала хIянчилис кьимат лугехIе илдала баянти хIясибли, масала, налогуни дурчни хIясибли. ГIурра цархIилти мягIничерти. Районтала бургачил нуша гьаман гьунидиутира, масъулти пикридирулра. Гьаладихьибти масъулти илдани ирзули сари. Бурасли, Дагъиста имцIатигъунти адамтала яшавлати аги-кьяйдаличила пикрилизирра, иша вакIибхIели Президентли гIеббурили кьяйда. Ил набзи викIусири: «ХIера, иш бюджет, леб гIядатла адамти, илди адамтала ва чус хасдарибти харжанала ургаб леб коррупция ва арц дархьли харжхIейрни, дигIянаси экономика». Дила мурад саби бюджетлизирти арц гьарил дагьистанланничи даахъни, гьарили чебиэс гIягIнибиркур гъайлизиб ахIи, баркьудилизиб гIяхIла шайчиб барсдеш лебни. ХIейгеси биалра, гьачам нуша ил мурадличирад гьарахълира. Республикала гьарил адамли бетаурси къулайдеш чебиули ахIен. Нуша гIяхIдешлумачи гьунчир сарра, чебаэсира леб. Сагати адамти хIянчила кабатниличибли ил бетаурси биэсра асубирар.

Сагати хIянчизарти — мягIничебси масъала саби. Халкьла Собраниели набчи игьдибар бихьибхIели нуни балулри, ил игьдибар набчибичиб, ну иша вархьибси Президентличи имцIали биъни. Наб гIягIнилри игьдибар сархес. Илбагьандан пикрихIейкIули, къалабали результатуни диахъес гIягIнилри. Президентла Администрациялис дебали баркалла викIулра, хаслира Сергей Владиленович Кириенкос. Ил наб хIянчи тIашбатес кумекли виъницунра ахIи, нушачил варх узусири. Гьанналауб хIебиубси кадрабала шайчибси «Дила Дагъистан» конкурсла итогуни кайули. Илала мягIни саби нушани интернетлизибад Россияла лебил регионтази Дагъистайзиб ахъти къуллукъуначи адамти гIягIнили саби или багьахъни. Гьалар адамтани гIягIнили диъни чедиути къуллукъунира абхьира. Халкьла Собраниеличив гъайухъи бурира миллатуни хIясибли хIянчизарти кабалтнила аги-кьяйдаличивад гIеркъавиркули виъни, сенахIенну цабехI адамтани хъямбикIули давла бурчули аги гьанна лебсиличи бетикахъибси сабхIели.

Александр Андреевич, республикализирти гьаннала аги-кьяйда гIядатлати ахIен. Ца агиличивад цархIилличи, гIягIниси ахIенсиличивад, гIягIнисиличи шурулхъни урехиласира саби. СенахIенну, дигIянаси хIебузанбиубли саби, законнаси биалли бехIбихьили ахIен. Гьаннала замана илини кьакьаикIахъули сай. ЦацабехI адамтала давлуми керисухIели, илдас гьанбиркули саби чула саби-бегIти керисули саби или. Илди биалли бурсибиубли саби аваданни хIербиэс, дахъал арц харждирес. Илгъуна аги гIур даимхIебирар.

Илди арц чус диэс гIягIнити адамтачи гьачамлис даили ахIен, илдачила селра балули ахIен. Ну баркалла викIулра Президентлис, экономикалашал гьалабяхI арбякьундешла министрлис, сенкIун илдала кумек хIебиалри селра барес хIейрехIери. Нуша гьанна Президентла хъарбаркь хIясибли дузулра, ва гьалаб чилилра хIебарибси бирулра. Адамти хIерли саби ил хIянчилизибад се бетарарал.

Инвалиддешла масъалаличи чарулхъас: мяхIкамдарибти 900 миллион къуруш илдигъунти адамтас кумеклис харждарес дирехIе, илдала гIямру гьамадбиахъес. Нушала республикализир адамтала алапаби дебали камти сари. ДигIяндируси анцIбукьра леб, илкьяйда бузути адамти гьанна къяжбирулра, илбагьандан адамтази мягIни багьахъес гIягIнили саби ил хIянчи мягIничебси биъни, чус гьамаддешуни детарни. Президентли хъарбарибси масъала саби гIядатласи адамлис гьамаддешуни диахъни.

Ца гьатIи секIайчила бурис. Инвалиддешла къалпла пенсияби кайсути адамти, бархьли буралли давлачебти ахIен. Ил секIал илдас яшавласи кумек саби. Илала хIекьлизиб пикри дакIубиуб: илди арц, нушани дигIяхъес хIетурли диахIели, Россияла бюджетлизирад республикализи дакIахъили, гIягIниси мерличи харждарес. Нушала пикри хIясибли, илди арцлизирад дирехIе хъалибарглизив акIубси хIябъэсил дурхIялис чеимцIати арц дедес. Нушачиб хIябал ва гьатIира имцIали дурхIнала бегIти 18 азирличи гъамли хъалибарг леб. Гьанна илдигъунти адамтас кумекбарес имкан акIуб, гьалаб биалли илди арц агартири.

Ца гьатIи мисал, Дагъистайчиб газла чебла миллиардуначи абикили саби. Нушачиб гIяйиб чебиули саби Дагъистайзиб газ гIедада харжбирули саби или. Ил масъалала шайчир нуша нуша пикриличил дузулра: 11 головное дело дарили сари, илдазиб 500 адам гIяйиблабирули саби, ил лугIилизиб хIякимтира. Лебилра билгIуси тяхIяр, коррупция бетаурли саби. ХIера, экологияла министрли дерцIили кирпичуни дирути 44 завод гIекIиб. Пикридухъенная, чIянкIси авлахъличи газла труба букили кирпичуни дуцIнилизибад се гIяхIдеш лебал. Илала качествора хIебирар, экологиялашал заралласира саби.

Гьанна пикри саби производствора, харжанира гьарли-марси экономикализи шурдатни. Владимир Владимировичла «Газпромличи, энергетикуначи хъарбаркь леб, дигIянали дузахъули кисала кархьути арц керасес ва илди республикализи чардарахъили гIягIниси тяхIярли харждирахъес. Ца ишгъуна секIал бурис. Республикала ца районнизир 90 гектар теплицабала дарили сари. ХIера, секьяйда харждирулил илдазиб газ. Промышленный тяхIярли резиннизирад дарибти гIягIниахъала кайхьили, хIябал бутIала кIел бутIа газла илад башули саби, чIянкIли ца бутIа саби счетчиклизибад башуси. Секьяйда билгIяс бурсибиублил. Адамтани биалли чехIебиулив газ харжбарниличи хIеруди бирути адамти сецад халати автомашинтачиб башулил. Илдира гIядатлати контролерти саби! Чедибти хIякимти секьяйдалира? Илгъуна аги сабур бареси ахIен. Чихъалира гьатIи илди предприятиебазиб бузути? Ахтарди дураберкIибхIели белгибиуб: 80 адам Китайлизибад ва 40 Узбекистайзибад диъни. Нушачи адамтас хIянчила мерани агара. Или биалра итад-ишад бакIибтани илди дурцули саби.

Теплицабала хозяйствобачила буралли, чихъси технологиялати хIянчи сари, бузерила культурара биэс гIягIнисицад саби. Амма хIянчизартани тIашбалтуси суал бархьси саби: газ билгIули бузутачил нуша секьяйда жалдикIутира? — бикIули саби илди. Гьарли-марли гIячихъли саби, умули узуси адамличив вилгIули узуси гIяхIил хIерирули виалли, нушачиб гьалабяхI арбякьунси экономика биэс хIебирни.

Илдигъунти авара лерхIели, цIакьла хIянчизартазибад имцIати жавабкардешличил бузни тIалабхIебарес хIейрар. Сегъуна биалра халаси ахтардила хIянчи дураберкIес гьалаб, цазаманализир детурхули сари вецIани ва гьатIира имцIали ахтардлуми, обыскуни. Гьамадси хIянчи ахIен.

Александр Проханов: ХIуни бурибси халаси хIянчи социальный, экономикаласи ва идеологияласи саби. ХIуни чебаахъили бузули лебси коррупциялати аги-кьяйдаличи къаршили секьяйда узес вирарал, сабира нушала обществолизиб халатачибад бехIбихьили биштIатачи бикайчи тIинтIбируси. Коррупцияласи хIянчила шайчив ну специалист ахIенра. Багьесли саби нушала лебил адамтани чула хъуцIрумачиб бихули биъни ил къиян ва хIерли саби иличи къаршиси хIянчи мурт цIакьбирарал. Чебиули кьяйда, коррупцияличи къаршиси хIянчи бехIбихьили саби ва цIакьли бетурхули саби, амма гьар чинабалра цакьяйдали ахIен.

Владимир Васильев: Ил хIянчи чIянкIли ишаб Дагъистайзибцун сабил бузахъуси ибси хIела суайс жавабли биахъубли бурис. ХIера, нушала бегIлара чихъси, лерил секIал далуси пачалихъла орган Госсовет леб. Илала хIянчилизир ну депутат сайхIелира бутIакьяндш дирусири. Илар мягIничерти масъулти пикридирутири, масала: строительстволизиб пайла бегIти адамти биргIяхIебиргахъес секьяйда вирарал, илхIелира социальный строительство жигарчебли бетурхахъубли. Дагъистайзир нушара ил шайчиб се-биалра барес умцIулра. ДигIянаси экономикала шайчибси масъала дебали мягIничебси саби. Иша тамашала дугьабизуни дашар. Илдазибад ца саби хIянчи агни багьандан пособие кайсути лебилра. Ахтардибарни, илхIелира пикрилизи касили илдачи делкIунти дурхъати сецад секIли лерал ахтардидарили. Ца регионнизиб ил бирули саби, тамашала результатра сархиб. Или биубхIели, давлачебти адамти махбарнила баркьудили бетаахъес бурира. СМИ-лизиб бузули саби Россияла лерил арц чузирти адамтала хIябал процентличила. Халаси мискиндешлира ва лебгIебал давлачеббиубтанира къияндешуни алкIахъули саби. Давлачебти адамти ил масъалаличила пикрибухъес гIягIнили ахIенара?

Александр Проханов: Госсоветличиб дигIянаси экономикала шайчиб бузуси кьукьялис бекIдеш дарахъес ХIечи хъарбарибхIели, кьабуликирив?

Владимир Васильев: кьабуликира.

Александр Проханов: кIелра къуллукъра дузахъули, ишаб касибси опыт илаб пайдалабирулрив?

Владимир Васильев: дила опытцунра ахIи, лерил регионтазибси опыт цалабирхъулра. Нушачиб барх бузути дебали гьунарчебти саби. ХIера, Калугала областьла губернатор Анатолий Артамонов совещаниеличив се икIил. Ил викIи: «Ишгъуна заманаличи бикайчи хIериэс виънилис талихIчевлира».

Александр Андреевич, ну гIяхIцад гIямру деркIибси адамра, ишгъуна заманаличи викайчи калнилис талихIчевлира. Госсоветла яргаличилси совещаниеличи хIядурдикIули, масъулти гьаладихьес дузулра. Иличирад дехIдихьили цархIилти хIукмурти кьабулдарили дирар, чулира бархьсилара бархьси ахIенсилара ургабси опыт пайдалабарили, гьарли-марли хIянчилизи ахъахъес имканбикIахъуси.

Нуша сунечила гъайдикIуси проект «Очищение» (умубарни) саби. Илини нуша лебталалра творчестволичи, сагадешуначи абхьибси гьунчиб гъирачебдеш имцIабиахъес асубирар. СенахIенну, нушани барес пикрибарибси цабехI адамтас — хъямчибас ахIенну, халкь багьандан, челябкьла багьандан саби.

Гьанна шанурбачил, нясдешуначил дяви бузахъули саби, ил халаси хIянчи саби. Нушани Арктикаличибад Волгаличи бикайчи лебил нясбарилра. Умубарни тIабигIятлизибцунра ахIи, жамигIятлизибра биэс гIягIнибиркур. Гьанна нуша гъайдикIули буибси хIянчира имцIадухълумазибад нясдешунала шанурбазибад жамигIят умубарнира саби. Умудеш биэс гIягIнибиркур нушазивад гьарилла рухIлизиб, сенахIенну рухIлизир вандиубли сари бамсурдеш, яшавласи агили акIахъубти жяргазехъ, вандиубли сари вегIличи-вегIла ва гъамсиличи бирхауди агардеш.

Владимир Васильев: Рособрнадзорла бекIла ца заместительли совещаниеличиб бурибси бархьсири. Ил викIи: нушала халаси чебетхIеибдеш саби чули барес чесибси секIал илдани чус багаладешлисцун бирули биъни.

Нуша сунезир гьанна хIердируси обществолизиб тIалаб имцIабиубли саби, амма къиян дигули ахIен. Нушани чебетхIеахъибси хIянчила зарал гьанна чебиулра. Казань шагьарлизиб, нушала тарихлизиб гьалаб гьачамалра хIебарибси бузерила санигIятунала чемпионат дурабуркIуси саби. Нушачиб лебтасалра дигули саби юристуни, экономистуни бетаэс, гьанна сецад леба хIянчи агарли кабиибти илди санигIятунала адамти, селичилра кьабулагарти, лерил секIал датIес хIядурти. ЦархIилти санигIятунала хIянчизартачи тIалаб лебгIебал халаси леб. ХIера, нушала промышленностьлизиб бегIлара гьабкьяси «Концерн КЕМЗ» заводла директор Ибрагьим МяхIяммадович Ахматов гьимукIили сай: инженерти гIяхIти устадеш чузирти ялчни диули ахIен. Заводли халати алапаби лугули диалра, специалистуни агара.

Ишар халати жавабкардеш хIукуматличи — нушачи чедиркули сари. Пайда лугуси опытла тяхIуртагIир умцIес гIягIнили саби. КъалабахIейкIули, нуша бурсидиубси опыт пайдалабирес гIягIнибиркур. Наб гьанбиркули саби ил секIал барес кадраби лерхIели, чулира бирес хIядурти ва имкан лебти.

Дебали мягIничебтазибадси ца гьатIи масъала леб. Нушала жагьилти гьунарчебти ва уктемти саби. Нуни гьалаб бурили кьяйда, хIянчила акьути мерани лер или багьахъурхIели, нушачи гьар чинадалра гIяхIси багьудиличилти, хIянчила опытличилти 1100 адам бакIиб. Илдазибад конкурс хIясибли 54 декIарбарибтири.

Гьанна Россияла гьар мераначибад опыт гIебисулра нушала экономика дигIяндешлизибад гьаргбиахъес. Дебали тамашала масъулти ирзулра, ил лугIилизир халкьани-ургартира. Мисалис буралли, Россияла министерстволизибад нушачи ца специалист вакIиб ва хIянчилизи ахъиб. Ил ишкьяйдали викIули сай: цархIилти пачалихъунала опыт гIебасахIели, се барес дирехIел гIячихъли аргъесли саби. Гьуни къиянси ахIен, хIера заправкабачир чекани лугули ахIен. Нушачиб гIядатли биубли ахIен чекани сайсес, илди лугес. Бахъал бикIули саби: нуни се бариша, лугули хIебиалли? Чекани сайсеная. Арбякьунси дуслизиб, сбербанкла баянти хIясибли нушачир някъла арц хIедили дарибти вачарла операцияби илис гьалаличир кIинали имцIалири. Нушаб ил гIяхIси саби, сенкIун илдазирад налогуни дашути сари. Ил секIал гьамадси ва къайгъиласи саби. Ил тяхIяр гьаннадал бузес бирар.

ЕГЭ-личила гIурра бурис: илди имтихIянти дедлугухIели чилирил хутIла шала мурт билшахъулил чебиули саби. Нушани мягIни кайсехIе сен билшахъусил, цехIнарти результатуни прикридарибхIели чила резльтатуни ахътили урдулхъутил. Ил тяхIяр гьанна бузесбяхIили саби. Чис биалра гьанбиркули бургар илди секIал цIябси вацIагъунти сари или. Амма, илкьяйдали ахIен. Россия гьанна бемдурли саби реформабачибли, илди дакIудулхъули сари гIядатла инженертани, специалистунани, политикуни-патриотунани. Нушала Президентли патриотдешла, жавабкардешла, ватIайчи ва вегIла халкьличи дигичебдешла аги акIахъубли сай. ВатIан, халкь дигахъехIели, илдас гIяхIдешлис нушани дахъал секIал дарес дирехIе.

Александр Проханов: ХIуни, Владимир Абдуалиевич бурири къиянти секIлачила, сарира ца шайчирад аргъести, цархIил шайчибад биалли чузи дахъал мягIниагардешуни, къияндешуни духIнадуцибси, сенахIенну ил хIянчи бекIбиубли ахIен, лерил ахтардидарес гIягIнили саби. Илди экономикалати ва яшавлати масъултала дурабад адамтас дигули саби чинад-биалра чучи халаси гIяхIдеш кабикили, къулайдешуначи хьул имцIабиубли. Республикакад ну къунзухъунхIели дагъисталанти чебиулра сегъунти биалра гIяхIдешлуми диэсгу или хIерти.

Дербентлизир синагога, армянтала киляса, мижит, урусла динна храм лер, илди цаличил-ца дархдаси сари — байрамтихIерира, гIядатлати бурхIназирра. Дахъал миллатунар улкалис ил халаси сархибдеш саби.

20 дус гьалаб Дагъистай чебаахъиб перестройка ахъибти, мягIниагардешунани кьицIбуцибти, бамсурти халкь, цацабехIтани бурули кьяйда гъузгъалдибиэс дигутин чебиули биъни. Амма илди Россияла пачалихъ калахъес или дурабухъун. Дагъиста халкьлизибад чула пикри хIясибси кумек дакIубулхъан или пикрибикIути бархьли убхIебухъун. Илдани пачалихъ калахъун, дагъистанланти чузибад пачалихъ цалабиркути халкь саби.

Владимир Васильев: Александр Андреевич, нушала ихтилатлизиб хIу икьалавирулри набзи дахъал секIал дагьахъес. Лебил Россиялизир патриотдеш дакIударахъес Дагъистан кумекли биуб викIни нуни гIеббурцулра. ЦархIилти регионтазиб ил аги, Дагъистайзиб лебхIели илини Россия калахъун. Тамашабизесли саби Дагъиста бухIнабси кьуватла халадеш.

Александр Проханов: Наб дигулра ХIед, Владимир Абдуалиевич, наб, нушала лебил адамтас гьанбикахъес вебкIес гьалар МяхIяммад НурбяхIяндовли дурибти гъай: «Дузеная, узби!».

Владимир Васильев: илди гъайли лебил Россия, дунъя зерзербариб. Нушачи вакIнилис баркалла Александр Андреевич.

Александр Проханов: ХIедра халаси баркалла Владимир Абдуалиевич.

Добавить комментарий

Добавлять комментарии могут только зарегистрированные и авторизованные пользователи. Комментарий появится после проверки администратором сайта.

2