Меню
16+

Сетевое издание «По новому пути»

24.01.2020 18:53 Пятница
Категория:
Если Вы заметили ошибку в тексте, выделите необходимый фрагмент и нажмите Ctrl Enter. Заранее благодарны!
Выпуск 3 от 24.01.2020 г.

Гьар шаликарли пагьмучевси

Адам ва илала баркьудлуми

Гьар шаликарли пагьмучевси

- ГIякьлу лерилра секIайчиб дурхъаси саби. Ил мургьилисра асес хIейрар (Плавт).

- ГIяхIси баркьуди хIебари-ли, цалра бархIи мабуркIид (Роберт Боден Поуэл)

- ХIела у-ла гьалаб бекI гIяшбурцулра, учитель... Нуни мурталра игитунази халбирути саби бузес балути ва бузери дигути Адамти (М. Горький).

Адамти леб чули касибси багьудиличиб гIямрулис паргъатбирути. Чула багьуди ахъбуцес, гIякьлу-пагьму ахтардибарес, заманала кьячIа кьяшличи-кьяш чекацIили башес, ахъси даражаличи абикес, къуллукъла ганзухъуначибад абацIес пикрихIебикIути.

Ца мерлаб, ца хIяйчиб бууси къаркъа бирар. Забла, берхIила, дягIла асарлиуб илра барсбикIар.

Амма леб адамти чула багьуди ахъбуцес, гIямрула, бузерила, имтихIян дуцили, ахъси даражаличи абикес, бируцад адамтас гIяхIдеш барес, илдас багалабиэс пикри-бикIули, чекабизурли бузути.

Илдигъунтазивад сайри 62 дус къяббердагарли педагогический хIянчи барибси, багьудила отличник, чебяхIси категорияла мугIялим, РФ-ла цахIнабси багьудила ХIурматла хIянчизар, Дагъиста урибси краевед, исторический гIилмуртала кандидат, РФ-ла писательтала Союзла член, художественный жузала автор, районнизив ва республикализив хIурматла Адам — Арсланбеков Багьаудин МяхIяммадович. Арсланбековхъали гIилмула ва мугIялимтала хъалибарг саби. Чедив гьанушидси Багьаудин кьяйдали халал узи ХIясбуллагь, виштIал узи ГIябдуллагь гIилмуртала кандидатуни сабри, хIябалра узи — учительтира сабри, илдала кIелра рузира мугIялимти сабри.

Ил — педагогикала гIилмулизив, художественная литературализив, Дагъиста краеведениелизив, шила тарихлизив, жамигIятла бузерилизив, шила хозяйстволизив хIялумцIули, шантас манпагIятси, гIямрулизир бекIлил хъумхIертести къел гIелар датурси гъабза сайри.

Багьаудин МяхIяммадович акIубси сай 1931 ибил дуслизив МикIхIила шилизив. 1956-ибил дуслизив Дагъуниверситетлизи керхур. Ил ункъли учIи, сунени чеббикIибси предмет мурхьли бяркъес халати къайгъи-хIяракат дири, тарихла кружокуназир, шимази, мер-мусаличи дурадуркIути гIилмулати экспедициябазирра бутIакьян-деш дири. ГIилмула балбуцуназир, конференциябачир, конкурсуназир, ДГУ-ла жамигIятла гIямрулизир жигарла бутIакьянчи сайри.

1961-ибил дуслизиб Арсланбековли ХIунтIена Дипломличил ДГУ-ла исторический факультет таманбариб.

Багьаудин МяхIямма-довичли 1948-ибил дусличивад вехIихьили, 2010-ибил дусличи бикайчи, зягIипикили пенсияличи укьяйчи, 62 дус МикIхIила школализив вархьли, хIялалли ва ламусличил узули историяла, урус мезла ва литературала, НВП-ла руководительла хIянчи дариб. ХIянчи бариб школала ва шила руководство, жамигIят, бучIанти, шанти разибиэсли.

Багьаудин МяхIяммадович — гIяхIти хIял-тIабигIятла, яхI-ламусла, адаб-хIяяла, халати сабур-хатирла, хIялалдеш-бархьдеш дигуси, гIякьлу, дагьри, пасихIдеш халати лерли хьалли, халадеш-хамдеш, агарси гIядатласи микIхIен гъабза сайри.

Багьаудин гьарли-марли духуси ва гIякьлучевси, шила, районна, республикала гIямру, гIядатуни чедетаахъили далуси, илдала тарих балуси ва ил дурхIнази иргъахъуси историк сайри. Историкли акIубсигъунари ил. Гьар дарсличи тIинтIти плантира дарили, чебаъла ваяхIра хIядурдарили, чеимцIати литература делчIи, ункъли хIядуркайри. Дурсрачир халаси устадешличил методикала гьаркьяти тяхIуртира пайдаладири. Илини дурсрала мягIниби, ишхIелла гIямрулизи дархдасахъи ва чедетаахъили гьаргдири. Теорияла ва практикала халати устадеш лерси историк сайри.

Багьаудин МяхIяммадович-ли дурсри гьамадси тяхIярли, бучIантани аргъесли, илдас анцIхIедукьесли, илдала хIяздухъесли, сунела предметличи бучIантала диги, гъира-иштяхI акIесли дири. Илини мурталра В. Ключевскийла гъай гьандурши: «ГIяхIси учитель ветаэс дигадли, хIуни кабирхьуси предметра, хIуни бучIахъути духIнира дигахъен».

Ключевскийла гъайлис марсили увухъун Багьаудин. ЗягIипикили пенсияличи укьяйчи Арсланбеков чекайзурли вири сунела багьуди чебицIахъес. МяхIячкъалализи курсаначи ваши, зачетуни, имтихIянти дедлуги, чебяхIси категория имтихIянти дедили гьар шел дусличи сагабири.

Илала дайуркIилар сарри машгьурси ва пагьмучевси педагог К.Э. Ушинскийла гъай: «Учительлизир учительдеш деткайхъур, эгер сайра даим хIевчIули виалли».

Арсланбековли гIядатла ахIенти дурсри дири тарихла, шила, районна, республикала тарихличил дархдасунти, бучIанти тарихла бутIакьянчиби саблин гъайбикIахъули.

Историк, краевед сайлин Багьаудини МикIхIила ванзаличир археологунани дирути гIилмула экспедициябазир гьар мурталра бутIакьяндеш дири. Илдала гIилмулати умцIлабазив сайра варх узи. КIинайс илди — экспонатуни сунени лукIуси «МикIхIи» бикIуси жузлизир МикIхIила шила тарих кабилзахънилизир пайдаладариб.

История, география, литература гъамти предметуни сарлин балули, Багьаудинни предметуни-ургабси бархбас бузахъи. Иличибли бучIантала багьуди мурхьбирахъи, кайгахъи, историяличи гьатIира халаси диги алкIахъи.

Багьаудин МяхIяммадович гьар шаликарли пагьмучевси адам сайри: учитель, краевед, гIялим, кьисла уста. Сунела ва дурхIнала хъулразирти лерилра кьисла хIянчи Багьаудинни сари дарибти.

Илини гIякьлу-дагьрилашал, устадешлашал шантасра икьалабири.

Багьаудин МяхIяммадович пагьмучевси журналист ва писатель сайри. Илини халаси кьадрила «МикIхIи» бикIуси жуз белкIун. Районнизиб шила тарихличила жуз илини сабри бегIгьаб белкIунси.

ГIур илини делкIун «Кьяркьти дусми» — исторический роман, «АрзхIерзибси гIянд», «Ахъибси гьуни», «ГIяякьакьала къярдлар чIянкIути ханжулти лямцIдикIули сар», «Школализиб краеведение руркъни.

МяхIяммад Тахсурманов,

РФ-ла журналистунала

Союзла член,

ДР-ла урибси мугIялим

Добавить комментарий

Добавлять комментарии могут только зарегистрированные и авторизованные пользователи. Комментарий появится после проверки администратором сайта.

0