Меню
16+

Сетевое издание «По новому пути»

27.09.2019 15:49 Пятница
Категория:
Если Вы заметили ошибку в тексте, выделите необходимый фрагмент и нажмите Ctrl Enter. Заранее благодарны!
Выпуск 38 от 27.09.2019 г.

ЧевяхIси даражала гIялим

Дунъяличибти лебилра бусурмантала гIямрула, яшавла, гIядлу-зегъала шайчир дузахъес гIягIнити секIли, дарести-хIедарести, гIяхIти-вайти, хIялалти-хIярамти баяндирули сари Кьуръай. Се заманалра ва чум азир дус дикалра сунела кьадри камхIебирусили, зай билшхIебилшусили, мягIнала халадешличибли дин-ислам бузахъутала гIямрула гьарил ганзличил бархбасунсили биубли, кьибламали бирусири, ишбархIира илгъунали кавлули саби. Кьуръа имцIасигъуна бухIнабуц духути насихIятуни сари. Илбагьандан саби илала мягIна лебтанилра багьес гIягIниси.

ЧевяхIси даражала гIялим

Дунъяличибти лебилра бусурмантала гIямрула, яшавла, гIядлу-зегъала шайчир дузахъес гIягIнити секIли, дарести-хIедарести, гIяхIти-вайти, хIялалти-хIярамти баяндирули сари Кьуръай. Се заманалра ва чум азир дус дикалра сунела кьадри камхIебирусили, зай билшхIебилшусили, мягIнала халадешличибли дин-ислам бузахъутала гIямрула гьарил ганзличил бархбасунсили биубли, кьибламали бирусири, ишбархIира илгъунали кавлули саби. Кьуръа имцIасигъуна бухIнабуц духути насихIятуни сари. Илбагьандан саби илала мягIна лебтанилра багьес гIягIниси.

Нуша иш дунъяличир жагали дуахъес, цали-цала хIурмат бирахъес, вегIлис хIейгуси секIал цархIиллис хIебирахъес делкIунти лерилра дурхъати Аллагьла гъай сари Кьуръайзирти. СекIал балуси адамли зума-зумали бучIули, белчIес хIебалусилизи мягIна бурули дуахIелли, нуша Аллагьли сунела бархьси гьунчирад дашахъулра.

Кьуръан халкьличи хьурабарила 1400 дус дикили сари. Бусурман адамтала цаличи-цала диги я цадеш агарси, цали-цала хIурмат хIебируси, цабехIли-цабехI мучлаагарбиубти баркьудлуми Кьуръайзи делкIунти Аллагьла гъайличи къаршили сари.

Бусурман адамтала вай-гIяхI диубси замана шаригIят-ла гьунчиб бузес гIягIнитани дурхъаси Кьуръа тIалабуни, низам-кьяйда дузахъули хIейънила анцIбукьуни къаршидиркули сари. ЧIумали кабизахъурси секIал агара, гьар шилизир чулати гIядатуни сари, адамти чус гьандикибта биркьули саби. Давлачебтани цаван бекIбиубли саби адамла бебкIа, мискинтани халаси зарайзи бикили, давлачебтачибад гIелахIебикес багьандан арц даргили бекIдирули саби. Бусурман адамтала баркьудлуми илдигъунти диэс асубируси ахIенгу, сен иличи хIеруди хIебузахъусив?

Аллагьла гьарил дуслизир балгундеш, цадеш агни багьандан бусурмантала ургар жалти камдирули ахIен, мягI-ничебли бекIбируси секIал агара. Нуни балуси тяхIярли, верхIцIали дусла бухIнаб цалра дус хIебалас бусурман адамтала халаси байрам — Дуббуцар бехIбирхьухIелира, дуббалтухIелира Дагъистайзиб ца бархIи кабизахъурли бекIбарибси замана. Чула узи-уршила дуббуцари кьабулдарес дурала мераначибад бакIибти адамти заяли бакIибтили уббулхъули саби, сенахIенну чула хIянчира хъалибаргра бархьбатурли бакIибти илди баз чебаайчи хIерли кавлес чебиркули саби. Илдира илдигъунти цархIилтира, адам вебкIибхIели гIяхIси тяхIярли дарес гIягIнити, амма адамтани дирути шаригIятла закойчи къаршити вебкIибсила хIурматличи лайикьли хIедиэсти анцIбукьунала хIекьлизив 2001-ибил дусла апрель базлизив динна управлениелизи вякьи муфтийла заместительтази гъайикIули калунсири. Нуни дурибти лерилра Кьуръа тIалабуни дархтили чедаили илдани ибсири МикIхIила шилизи чула хIянчизар вархьили илди бекIдирехIе или. Амма, чилра хIерхьиб, ил секIал бекIхIебарили калун. Аллагь багьанданра, нушала бусурман адамтала хIурмат багьанданра бируси секIалгу ил. Наб багьес дигулра нушала бусурман адамтала биру-балтусилизиб низам, хIеруди, зегъа сен агарсил. Ишдигъунти масъулти ирзахъес, шаригIятлара нушала хIукуматлара законти далуси, хIялалси, бархьдеш дигуси, багьудичевси, хатIурби агарли лукIес балуси, къугъали гъайикIес балуси, адамтачил валикибси адам виэс гIягIнили сай. Илгъуна адам сай МикIхIила шилизивси имам МяхIяммадгъуна гIялим.

1990-ибил дуслизир МикI-хIила шилизир «шулали» вецIал класс тамандарили гIергъи, илкьяйдали 12 дус учIули Египетлизибси Аравияла «Аль-Азхар» бикIуси университетра, Дагъистайзибси педагогический университетра белчIи халаси багьуди касибси, чедетаахъили урегдехI мез далуси гIялим сай МяхIяммад Итонов. Илини къугъали, аргъесли телевизорлизир адамтала суалтас жавабти луга, дурхъати белкIанала мягIна буру, исламла гIилму жамигIятлизи иргъахъули гъайикIар, школализир дурхIнас Англиялара, ГIярабуналара мезанала дурсри кадирхьули сай. Илкьяйдали адамтас инсап-хIяяла, хIурмат-хатирла шайчир гIякьлу касести гIяраб мезличирад нушала мезличи шурдатурли адамтас насихIятуни дучIули сай.

МяхIяммад сунела камти гIямруличи хIерхIеили, Аллагьли сунези дагьахъуртачи хъарихъули, бажардиикили, къян-жапаличи хIерхIеили бусурман динна гIилму лергIерал чедетаахъили дагьурли ахъси даражаличи аибси Аллагьла вали сай. Сунени балули адамтазира багьахъес къайгъилизи виркули МяхIяммадли гьанналаубра халаси хIянчи бариб, илкьяйдали узули сай гьаннара, имцIаливан шилизибти жагьилти мижитла цалабирхъули.

МикIхIила шилизибси мижитла жумягIла дехIбайчи башути адамти гьалаб ца чумал ахIи хIебири, гьанна биалли мижит бицIили бирар. ДехIбала дехIдихьайчи МяхIяммадли жузазирад шилизибти лебил адамтази диркьахъули, халкьли гIибрат касести, хъумхIертести, адамла уркIилизи атIести хабурти дуру.

Нуни балула, Дагъистайзив дахъал районтази, шагьуртази вашули кали виасра, МяхIяммадливан чедетаахъили, мягIналичил Кьуръа жузлизирти гIяширтала, МяхIяммад Идбагла гъайла гIяраб мезличирад шурдатурти хабурти дуруси адам чехIеира. МяхIяммадли гьанналаур дарибтира, гьанна дирутира, илала гъайла устадешра хIисаблизи касалли, чебяхIси даражаличи аили сай или гьанбиркур. МяхIяммад дурхъаси адам сайхIели, Аллагьла икьайчил 11-йна хIяж барибси ХIяжира сай, МикIхIила шила халкьлис пайдалис акIубси. Илкьяйдали хIяжлизи вашахъес МяхIяммадлис Аллагь икьалавирули сай, цацабехI адамти чус сецад дигулихьалли хIяжлизи бякьи бажардибиркули ахIенгу.

Дила пикрили Аллагьла гьарил бархIи нушала шила жамигIят балгализиб МяхIяммадлис баркалла бикIаллира Аллагьли кьабулбири, сенахIенну ил имамли узулла шилизиб халаси барсдеш биубли саби: низам-кьяйда, гIядлу-зегъа гIяхIбиубли, биштIатани халатала хIурмат бирули саби, вайтабиркьути такьсирчиби ашкарли камбиуб.

Илгъуна халаси гIялим нушачи къаршиикни нушабра, алавти шимасра халаси разидешра игъбарра саби. МяхIяммадлис кабизахъурси къиян-хIекьла шайчиб кумекбарили, ил викIуси дикIули, иличи лехIихъехIели нуша хатIахIеркни баласра.

МяхIяммад адамличибси хIял балуси, халаси сабурла, яхIла, адамла гIягIнидеш ихъахъуси, хIерели хIеили, дугели хIеили сай хIерируси хъули башути адамтала мурад бирули, шаригIятла гьуни бархьли бузахъуси, динна узбазибадра бархьдеш тIалаббирули нушагъунти адамти цIябдешлизибад берхIила шалаличи дураэс къайгъилизи викибси, хIялал-си, хIяя умуси гIялим сай, Аллагь разивиабну сунечив.

МяхIяммадгъуна дахъал делчIунси, халаси багьудила гIялим агарли гIергъи сецад къайгъилизи викалра вируси ахIен вегI бажардиикили лерилра секIал дагьес, Аллагьла гьуни буцили хатIахIейкили вашес, вегI изесвяхIибхIели тухтурличи хIякьи гIямал хIебирули кьяйда.

ГIямрулизир нушани дирути бунагьуни нушачи челукьути излумачир вецIнали дахъал сари. Илбагьанданра нушаб варгес гIягIнили сай насихIятчи (рухIласи) тухтур.

Нуни делкIунти ишди я гапъала я халати гъай ахIен. Сунела гIямрулизир МяхIяммадли Кьуръа тIалабу-ни дагьахъес дарибти, дирути адамтас гIяхIдешуни, кумекуни чедаахъес, нушала шилизирти халаси хIурматла адамтала гьанбикуни хIясиб-дарили, МяхIяммадли бируси кабизалачебси хIянчи гьаннала наслулизира багьахъес, чеалкIутазибра иман чIумабиахъес, бяркъ бедес багьандан цархIилти шимазибра илинигъуна хIянчи барахъес лайикьли биэсгу или гьанбиркули белкIунси макьала саби.

Бусурман адамтани гIям-рулизир чараагарли дузес гIягIнити секIли дахъал сари дебали мягIничерти ва гьамадли ахIенти.

Дила пикрили, МяхIяммад-гъуна ахъси багьудила халаси даража лебси, лукIес, гъайикIес балуси, малхIямси, гIяхIти тIабигIятла гьарли-марси гIялим Дагъиста Динна управлениелизи хIянчила калтуси виалри дебали лайикьикили вири.

БелкIунси: МуртазгIялиев Багьаудин МяхIяммадович, отставкаличивси

полковник

Добавить комментарий

Добавлять комментарии могут только зарегистрированные и авторизованные пользователи. Комментарий появится после проверки администратором сайта.

2